U ovom nizu članaka bavimo se razvojem tržišta elektronske trgovine i oblasti elektronskog pružanja platnih usluga u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori.
Jedan od najudobnijih vidova kupovine je onlajn-kupovina od kuće. U vreme koje Vama odgovara, uz brzu i veliku preglednost ponude i mogućnost pregledanja recenzija – u Evropskoj uniji je ovaj vid kupovine postao sastavni deo potrošačke prakse.
Preduslov za stvaranje funkcionalnih i rastućih tržišta elektronske trgovine je pružanje platnih usluga, koje klijentima uliva poverenje i sigurnost. Za ovo su bitni veliki ponuđači, koji bi neophodno poverenje širili preko reklama i proizvoda.
Dakle, za brz razvoj i rast tržišta elektronske trgovine u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori neophodna su tržišta elektronskog pružanja platnih usluga, koja obećavaju promet.
Upravo to je jedan od glavnih problema u bržem razvoju tržišta. Tržišta se razvijaju, ali su još uvek nedovoljno velika za velike igrače. Ali obzirom da ne postoje dobre mogućnosti za plaćanje, nude se nezgodne metode plaćanja, koje opet poništava prednosti onlajn-kupovine.
Na slici je prikazana razlika u veličini tržišta elektronske trgovine Srbije, Hrvatske, Bugarske i Crne Gore u poređenju sa Slovenijom, Austrijom i Nemačkom:
Sama razlika u odnosu na, po veličini, malu zemlju Sloveniju je znatna, a sa gigantskim tržištima Austrije i Nemačke ne može ni da se poredi. Kada bi posmatrali tržita Srbije, Hrvatske, Bugarske i Crne Gore zajdeno kao jedno, oni bi jedva nekako činili polovinu tržišta Slovenije.
Ako se iz toga izvede potencijal prodaje za ponuđače pružanja platnih usluga, dolazi se do ukupnog prometa od 2,2 miliona evra godišnje. Podaci su uzeti za 2012. godinu.
Naredna slika to pojašnjava.
Veličina tržišta elektronske trgovine (levo) promet ostvaren bezgotovinskim plaćanjem po zemlji (desno) – Potencijalni promet sa 100% pokrivenosti (2.95% + 0,28 €)
Promet elektronskim plaćanjem bezgotovinski Srbija Hrvatska Bugarska Crna Gora
To je i glavni razlog zbog kojeg je PayPal tek 2013. počeo sa radom u Srbiji. Na tržištu dominiraju kupovina i plaćanje u gotovini, stoga je plaćanje onlajn-putem još uvek slabo u upotrebi.
Udeo gotovinskog plaćanja u Srbiji je oko 90%, Hrvatskoj 80%, Bugarskoj 90% i Crnoj Gori takođe 90%. Čisto poređenja radi taj udeo u Sloveniji iznosi 55%.
U narednim člancima poredićemo osnovne podatke pomenutih zemalja kao što su visina primanja i stanovništo, ali i digitalne okvirne uslove zemalja.
„3. Digitalni okvirni uslovi Srbije u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“
Leave A Comment